Lusteri Astoria Grand Hotela sijali su poput zaleđenih zvezda. Zlatno svetlo prosipalo se po kristalnim čašama i mramornom podu dok je muzika gudača odzvanjala balonom.
Na sredini sale stajao je Richard Caldwell, milijarder čiji je pogled bio jednako oštar kao i dijamantske dugmadi na njegovoj manžetni. Ljudi su se smeškali, ali šaputali iza njegovih leđa – o njegovoj aroganciji, o tome kako uživa da ponizi svakoga ko mu stane na put.
Na drugom kraju sale, Naomi Bennett je tiho ušla. Uniforma joj je bila uredna, kosa svezana u rep, a u rukama je nosila kofu i krpu. Došla je da očisti mrlju od prolivene čaše šampanjca – ali sudbina je htela da joj rukav okrzne Richardove skupocene cipele.
U sali je nastala tišina. Richard ju je pogledao kao da gleda prašinu na svom skupocenom podu. „Znaš li koliko ove cipele koštaju?“ rekao je glasno. „Ne bi ih mogla priuštiti ni da radiš tri života.“
Niko nije prišao. Niko nije rekao ništa. A onda je, pred svima, Richard uzeo novu bocu šampanjca i polio joj je sadržaj po glavi. Zlatičasta tečnost curila joj je niz lice, natopila uniformu. Gosti su se smejali.Naomi je ostala uspravna. Nije zaplakala. Samo je stajala, sa krpom u ruci, i gledala ga pravo u oči.
Richard je bacio praznu bocu i nasmejao se. Mislio je da je pobedio. Ali deset minuta kasnije – kada se vrata sale iznenada otvore i pojavi se nepozvana gošća – njegovo samopouzdanje će početi da se topi…
Vrata su se širom otvorila, a u salu je ušla visoka žena u crnoj večernjoj haljini. Njeno prisustvo prekinulo je muziku i šapat. Ljudi su se sklonili u stranu.„Richard Caldwell?“ upitala je, njen glas zvučao kao presuda.Richard se okrenuo, zbunjen. „Ko ste vi?“
Žena je podigla službenu značku. „Inspektorka Monroe, gradska komisija za bezbednost i etiku. Dobili smo prijavu o kršenju radnih prava i maltretiranju zaposlenih.“Šapat se pojačao. Naomi je polako spustila krpu i podigla pogled.„Ovo je privatna zabava,“ rekao je Richard, pokušavajući da se nasmeje. „Možete da…“
„Privatna ili ne,“ prekinula ga je Monroe, „zakon vas obavezuje da sarađujete. Pre nekoliko minuta, na snimcima sigurnosnih kamera zabeleženo je kako napadate člana osoblja.
“Richard je problijedeo. Pogledi gostiju sada su bili uprti u njega, ali nisu više izgledali zabavljeni – izgledali su zgroženi.„To je… to je bila šala,“ promrmljao je.
„Šala?“ Naomi je konačno progovorila. „Moja baka sutra ide na hemoterapiju. Ja radim tri posla da je izdržavam. A vi ste me polili vinom jer sam vam isprskala cipele.“Tišina.
Monroe je klimnula glavom. „Gospođice Bennett, želite li da podnesete prijavu?“Naomi je duboko udahnula. „Želim. Ne zbog sebe. Nego zbog svakog radnika koji se plaši da progovori.“
Inspektorka je potpisala dokument na mestu i uručila Richardu papir. „Do daljnjeg, vaša dozvola za organizovanje događaja u ovom hotelu se ukida. Biće pokrenuta istraga.“
Gosti su počeli da se razilaze, mrmljajući o njegovom ponašanju. Richard je stajao nepomično, lice mu je bilo crveno. Njegova reputacija – ono što mu je bilo najvažnije – urušavala se pred očima svih.Naomi je otišla mirno, bez reči. Ispred hotela, nekoliko gostiju joj je prišlo i pružilo joj vizitkarte. „Ako ikad poželite posao na boljem mestu, javite se.“
Mesec dana kasnije, Naomi je dobila stipendiju od anonimnog donatora (za koju je kasnije saznala da ju je pokrenula grupa gostiju sa te večeri). Završila je fakultet, a nekoliko godina kasnije radila je u menadžmentu hotela – ovoga puta ne kao čistačica, već kao rukovodilac.
Richard je izgubio nekoliko ugovora, ali najveća kazna bila je to što je svaki put kada bi kročio u Astoria Grand, video njen portret na zidu – portret zaposlenih koji su počeli kao radnici i izgradili karijeru.