Zdravlje krvnih sudova predstavlja osnovu dobrog funkcionisanja celog organizma. Kada su arterije i vene čiste, krv slobodno protiče i snabdeva svaki deo tela kiseonikom i hranljivim materijama. Međutim, savremeni način života, ishrana bogata nezdravim mastima, stres i nedostatak fizičke aktivnosti dovode do toga da se krvni sudovi vremenom zapuše. To ne mora odmah da se primeti, ali posledice umeju da budu ozbiljne, od povišenog krvnog pritiska, preko bola u grudima, pa sve do srčanog i moždanog udara. Upravo zato su saveti stručnjaka poput akademika dr Miodraga Ostojića dragoceni, jer podsećaju koliko je prevencija važna.
Akademik Ostojić je decenijama upozoravao na značaj zdrave ishrane i životnih navika koje čuvaju krvne sudove. Njegove preporuke ne odnose se na skupe lekove niti na komplikovane procedure, već na jednostavne korake koje svako može primeniti u svakodnevnom životu. Suština njegove poruke je jasna – krvne sudove je moguće očistiti i zaštititi, ali je neophodno na vreme promeniti pristup sopstvenom zdravlju. Najvažniji korak jeste svest da briga o srcu i cirkulaciji mora početi pre nego što se pojave ozbiljni problemi.
Mnoga istraživanja potvrđuju da ono što unosimo u organizam direktno utiče na stanje krvnih sudova. Ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima iz maslinovog ulja ili ribe pomaže u smanjenju lošeg holesterola. Taj holesterol se inače lepi za zidove arterija i stvara naslage koje otežavaju protok krvi. Ako se proces ne zaustavi, dolazi do ateroskleroze – bolesti koja je jedan od glavnih uzroka srčanog i moždanog udara. Akademik Ostojić je često naglašavao da su zdrava hrana i umerenost najbolji lekovi koje čovek ima na raspolaganju.
Pored ishrane, veliku ulogu igra i fizička aktivnost. Redovno kretanje, makar to bila i brza šetnja od pola sata dnevno, podstiče cirkulaciju i jača krvne sudove. Vežbanje utiče i na održavanje zdrave telesne težine, što dodatno rasterećuje srce. Doktor Ostojić je isticao da nisu potrebni skupi treninzi ili naporne vežbe, već kontinuitet i volja da se telo održi u pokretu. Na taj način krvni sudovi ostaju elastični, a rizik od začepljenja se značajno smanjuje.
Još jedan faktor o kojem se mnogo priča jeste prestanak pušenja. Nikotin i druge štetne materije iz cigareta oštećuju zidove krvnih sudova i ubrzavaju njihovo starenje. Pušači su višestruko ugroženiji od onih koji nikada nisu konzumirali duvan, a čak i oni koji prestanu posle dugogodišnje navike mogu vremenom da poprave stanje svojih arterija. Akademik je uvek podsećao da nikada nije kasno za prestanak i da organizam ima sposobnost obnavljanja, ali mu je potrebna pomoć.
Stres je još jedan neprijatelj krvnih sudova. Dugotrajna napetost podiže krvni pritisak i povećava nivo hormona kortizola, što direktno utiče na zdravlje srca i cirkulacije. Tehnike opuštanja, meditacija, lagana muzika ili jednostavno vreme provedeno u prirodi mogu da budu snažna terapija. Akademik Ostojić je govorio da briga o duši i emocijama ide ruku pod ruku sa brigom o telu i da zdravlje nikada ne može biti potpuno ako se zanemari unutrašnji mir.
Pored opštih saveta, postoje i namirnice koje imaju poseban značaj za čišćenje krvnih sudova. Limun, beli luk, đumbir i med često se navode kao prirodni saveznici srca. Oni pomažu u smanjenju masnih naslaga, podstiču cirkulaciju i jačaju imunitet. Akademik je uvek naglašavao da takve namirnice treba koristiti redovno, ali umereno, i da se njihova snaga ogleda u kombinaciji sa zdravim načinom života, a ne kao magični lek koji sve rešava.
Posebno je ukazivao na značaj redovnih lekarskih pregleda. Mnogi ljudi zanemare simptome poput umora, kratkog daha ili bola u grudima, misleći da je u pitanju prolazna tegoba. Međutim, upravo ti znaci mogu ukazivati na početne probleme sa srcem i krvnim sudovima. Pravovremeni pregledi omogućavaju da se promene uoče na vreme i spreče ozbiljnije posledice. Doktor Ostojić je voleo da kaže da je preventivni pregled često vredniji od najskupljeg leka.
Veliki deo njegovih saveta odnosio se i na pravilnu hidrataciju. Voda je ključna za dobar protok krvi i za sprečavanje stvaranja ugrušaka. Kada organizam nema dovoljno tečnosti, krv postaje gušća i sporije se kreće, što povećava rizik od problema. Akademik je preporučivao da odrasla osoba tokom dana pije dovoljno vode, a da se gazirani i zaslađeni napici svedu na minimum. Tako jednostavna navika može da napravi ogromnu razliku.
Takođe je podsećao da je san jednako važan kao i ishrana ili vežbanje. Tokom sna organizam se regeneriše, a krvni pritisak prirodno opada, dajući krvnim sudovima priliku da se odmore. Hronični nedostatak sna povećava rizik od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih bolesti. Zato je, po njegovim rečima, odlazak u krevet na vreme i kvalitetan san od sedam do osam sati dnevno pravi lek za srce.
Akademik je bio poznat i po tome što je jednostavnim rečima objašnjavao složene medicinske procese. Govorio je da krvne sudove treba zamisliti kao mrežu cevi kroz koju protiče životna tečnost. Ako se cev začepi, protok slabi i ceo sistem trpi. Ipak, za razliku od cevi koje se habaju, krvni sudovi imaju moć obnavljanja i čišćenja, pod uslovom da im se pomogne pravim navikama. Upravo u tome je ležala njegova poruka nade i optimizma.
On je takođe podsećao na važnost genetike, ali i na činjenicu da nasledni faktori ne moraju da budu presuda. Ako u porodici postoji sklonost ka srčanim bolestima, to znači da osoba mora još pažljivije da vodi računa o sebi. Pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovni pregledi mogu značajno da smanje rizik. Na taj način čovek preuzima odgovornost za svoje zdravlje, umesto da se prepušta slučaju.
U vremenu kada su mnogi okrenuti brzom rešenju i čarobnim pilulama, akademik Ostojić je uvek vraćao ljude osnovama. Smatrao je da je zdravlje rezultat svakodnevnih odluka, a ne jednokratnih pokušaja. Njegovi saveti nisu bili popularni zato što su nudili instant rezultate, već zato što su nudili istinu – a istina je da se krvni sudovi mogu očistiti i zaštititi samo ako se životni stil promeni na bolje.
Važno je napomenuti da je naglašavao i značaj ljubavi i podrške bližnjih. Ljudi koji imaju stabilne emotivne odnose i porodicu koja ih podržava lakše se odlučuju na promene i istrajniji su u zdravim navikama. Zajednički obroci, razgovori i međusobna briga nisu samo psihološki značajni, već direktno doprinose fizičkom zdravlju, pa i stanju krvnih sudova.
Jedan od njegovih često ponavljanih saveta bio je i umerenost u svemu. Preterivanje, bilo u hrani, piću ili čak u fizičkom naporu, može da bude štetno. Balans je ključna reč, jer samo tako organizam može da funkcioniše bez dodatnog opterećenja. Ta filozofija umerenosti prenosila se na sve aspekte života, a mnogi su je pamtili kao zlatno pravilo zdravlja.
Kada se danas osvrnemo na njegove reči, jasno je da one nisu izgubile na važnosti. Naprotiv, u savremenom svetu u kojem su bolesti srca i krvnih sudova među vodećim uzrocima smrtnosti, podsećanje na ovakve savete postaje još potrebnije. Ljudi često traže složena rešenja, dok se ona jednostavnija nalaze pred njihovim očima – u hrani koju jedu, u kretanju, u odmoru i u načinu na koji se nose sa stresom.
Upravo zato je nasleđe akademika Ostojića toliko značajno. Njegove reči su nadživjele njega, jer predstavljaju putokaz ka zdravijem životu za sve generacije. Poruka da krvne sudove možemo očistiti i sačuvati nije samo medicinski savet, već i poziv da se preispitaju prioriteti i da se zdravlje stavi na prvo mesto. On je podsećao da život nema cenu i da se vredi boriti za svaki otkucaj srca.
Na kraju, najvažnije je znati da svako od nas ima moć da utiče na svoje zdravlje. Čak i male promene mogu da dovedu do velikih rezultata. Početi dan čašom vode, napraviti korak više, odabrati voće umesto brze hrane – sve to su male pobede koje dugoročno čuvaju krvne sudove. Akademik Ostojić je voleo da kaže da zdravlje nije slučajnost, već izbor, i da onaj ko bira da brine o sebi zapravo bira da živi duže i kvalitetnije.
Ako bismo njegovu poruku sveli na jednu rečenicu, ona bi glasila: krvne sudove je moguće očistiti, ali to zavisi od vas samih. To je poruka koja i danas inspiriše i podseća da se zdravlje ne gradi u bolnici, već u svakodnevnim navikama i odnosu prema sopstvenom telu.